U Domu omladine Beograda 7. i 8. februara održan je Seminar „Tačka oslonca i mesto promene” u okviru ovogodišnjeg ciklusa projekta Internest u organizaciji Udruženja Biblioteka plus. Seminaru je prisustvovalo više od 40 predavača i mentora projektnih timova iz 26 škola iz cele Srbije.

Pozdravljajući učesnike Seminara, Gordana Predić, državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja, posebno je apostrofirala značaj projekta Internest u brisanju ustaljenih, rigidnih granica u obrazovanju između katedre i školske klupe. „Koncepcija ovog projekta me je navela da razmišljam o neophodnosti interaktivnog odnosa u školi, odnosa koji motiviše ne samo učenike, već i njihove profesore, da zajedno traže najbolja rešenja prilikom izrade projektnih zadataka. Kao neko ko se dugo bavio profesurom, znam koliko je važno uspostaviti odnos saradnje i međusobnog poštovanja sa decom, a Internest počiva upravo na razvoju takvog odnosa “, istakla je Gordana Predić. „Osim toga, ovaj projekat je i polje u okviru kojeg mladi unapređuju sposobnost selekcije informacija u savremenom medijskom okruženju. Internest obezbeđuje učesnicima da, nakon srednjoškolskog obrazovanja, u svet zakorače kao medijski pismeni ljudi.“

Učesnike Seminara pozdravila je i Anđelka Tančić Radosavljević iz Društva školskih bibliotekara Srbije, koja je posebno istakla da za projektima poput Internesta i sličnim programskim platformama rada sa učenicima i njihovim mentorima potreba postoji i u okviru osnovnih škola.

Prvi tematski blok ovogodišnjeg Seminara bio je posvećen medijskom stvaralaštvu kao primarnom obliku prevencije nasilja. Zadatak savremenog društva, u kome su, zahvaljujući razvoju novih medijskih tehnologija, potpuno prevrednovani pojmovi kulture i komunikacije, jeste da se njegovi članovi, dakle, oni na koje mediji utiču,  angažovanjem sopstvenih kreativnih potencijala izbore da ne budu samo puki objekti tog medijskog uticaja, istakao je dr Ratko Božović, profesor Filozofskog fakulteta u penziji. “Na savremenoj medijskoj sceni vidljiv je problem spornog konteksta prikazivanja nasilja. Interpretacija nasilja u medijima danas je apsolutno neadekvatna. Ona podstiče nasilje u realnosti”, upozorio je profesor Božović.

“Međutim”, primetio je profesor Božović, “ti složeni globalni procesi ne proivode samo nepoželjne posledice. Konačno, menja se realnost medija, realnost komunikacije kao centralne vrednosti kulture. Zato je neophodno usmeravati kreativne potencijale u edukaciji potrošača medijskog sadržaja. Naime, oni na koje mediji utiču više ne smeju biti samo puki objekti tog uticaja”, zaključio je profesor Božović.

Dr Milena Dragićević Šešić, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Univerziteta u Beogradu govorila je o medijskoj komunikaciji mladih u kontekstu savremenog društva za koje kaže da je sve osim jednoznačnog; ono je istovremeno i mesto medijskog nasilja i mesto medijske kulture.

“Moć medija je nesumnjiva. Nema značajne teme koja nije formirana, konstruisana medijima. Svako individualno smišljeno znanje ili ideja postaje društveno relevantna tema tek kada ih takvima promovišu mediji”, podsetila je na značaj medija profesorka Dragićević Šešić ukazujući i na činjenicu da se medijsko okruženje toliko brzo menja da čak i pedagozi i dugogodišnji medijski profesionalci sve češće nisu u stanju da idu u korak sa znanjima koje stiču njihovi učenici.  “Svedoci smo potpune razmrvljenosti sistema informacija. Danas je toliko različitih medijskih kanala da je mnogo teže dobro vladati svakim od njih”, kazala je profesorka Dragićević Šešić, istovremeno upozoravajući da to utiče na smanjenje realne mogućnosti komunikacije i uticaja koji se njom postiže u društvenom životu.

“Sloboda koju su mladi osvojili usvajanjem novih tehnologija, međutim, nije jednosmeran proces. Neartikulisanost i nesnalažljivost mladih u novom okruženju dovela je do povećanog stepena vršnjačkog nasilja upravo u tom novom prostoru osvojene slobode”, smatra profesorka Dragićević Šešić i dodaje: “Bilo bi neophodno da se u taj prostor uključi škola kroz pospešivanje kreativnosti mladih kojima je ova vrsta putokaza neophodna. Mladi su suočeni sa ogromnom internet ponudom, a škola je takođe prinuđena da se takmiči sa spektaklima popularne kulture. Potencijal projekta Internest leži upravo u činjenici da zbog ovog obilja informacija učenike više ne možemo tradicionalno ocenjivati prema činjeničnim znanjima kao skupovima naučenih podataka, već isključivo prema kreativnim potencijalima njihovih ideja da te podatke iskoriste.”

Biljana Lajović, sada psiholog u Jedinici za prevenciju nasilja u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a ranije dugogodišnji saradnik na stučnom usavršavanju nastavnika i njihovom profesionalnom razvoju, podsetila je da Internest podstiče timski rad među odraslima i horizontalnu povezanost nastavnika, psihologa, pedagoga i stručnih saradnika u školi. “Prevencija nasilja nisu isključivo različite interventne, dramatične i mere striktno fokusirane na nasilje, već sve ono što daje i nastavnicima i učenicima mogućnost da iskažu svoje kapacitete. Kada postignemo određeni stepen zadovoljstva sobom, dakle ono na čemu počiva projekat Internest, smanjuje se šansa da budemo nasilni, nekonstruktivni i da radimo nešto na sopstvenu i na štetu drugih”, podsetila je Biljana Lajović.

Dr Aleksandar Dimitrijević, docent na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, istakao je da je nasilje u današnjim, policentričnim medijima pojava o kojoj svaki savremeni psiholog mora da razmišlja. „To što su deca danas drugačija nego ranije nije uzrokovano promenom u samim medijima, već kontekstom u kojem se i deca i mediji nalaze. Ako pokušamo da damo odgovor na pitanje zašto je sve više mladih zavisno od Fejsbuka i drugih društvenih mreža, odgovor je jednostavan – zato što im kao društvo ne nudimo ništa bolje. Danas je u obrazovanju vrlo važno pružiti primer. Internest je od izuzetnog značaja jer se kroz njega vidi da se one osobine koje su najvažnije za mentalni i saznajni razvoj pojedinaca mogu negovati i razvijati. Jedna od takvih osobina je radoznalost, osobina koju naš obrazovni sistem ne podstiče“, naglasio je Dimitrijević i rekao da je šteta što ne postoji sistemska podrška projektu Internest i što Ministarstvo prosvete i druge nadležne institucije nemaju svest o neophodnosti projekata ovog tipa ukoliko želimo da, kao društvo, mlade ljude navodimo na samostalna istraživanja i da pomažemo razvoj njihovih kreativnih potencijala.

Zatim su predstavnici Medijske koalicije izneli rezultate istraživanja medijske pismenosti u Srbiji . Dr Jovanka Matić iz Instituta za društvena istraživanja podsetila je šta sve podrazumeva savremeni koncept medijske pismenosti i objasnila zašto on počiva na tri kompetencije: na sposobnosti pristupa medijima, osposobljavanju za kritičko razumevanje medijskih sadržaja i na sposobnost za stvaranje medijskog sadržaja u različitim kanalima. Ona je naglasila da je proces medijskog opismenjavanja u Srbiji od izuzetne važnosti jer je naš medijski sistem jedan od najneregulisanijih u Evropi, sistem bez neophodne transparentnosti vlasništva. “Za naše kritičko vrednovanje medija, te informacije su veoma važne, jer od toga ko je vlasnik, zavisi i način naše interpretacije medijskog sadržaja koji taj medij plasira. Osim toga, načini finansiranja medija su često jedan od najvažnijih generatori različitih vrsta cenzure”, upozorila je dr Jovanka Matić. Maja Vasić Nikolić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije je predstavila ciljeve projekta Medijske koalicije i ukazala na njegove snažne veze sa idejama Internesta. “Projekat Medijska koalicija počiva na ideji podsećanja medijskih konzumenata da je u njihovim rukama moć – moć da ocenjuju sadržaje koje im mediji plasiraju, da na osnovu toga biraju šta će da gledaju/slušaju/čitaju i da ih na taj način nateraju da svoj posao obavljaju bolje i profesionalnije. Znamo da je to vrlo dugoročan cilj, ali verujemo da, kroz razvijanje medijske pismenosti istovremeno kod mladih u osnovnim i srednjim školama, kao i kod novinara, može doprineti povećanom razumevanju vrednosti koje mediji nameću građanima”, obrazložila je zadatke Medijske koalicije Maja Vasić Nikolić.

Sanja Stamenković, istraživač Biroa za društvena istraživanja je detaljno predstavila rezultate sprovedenog istraživanja o medijskoj pismenosti u Srbiji na reprezentativnom uzorku od preko 3.000 ispitanika. Ona je pružila i osnovne smernice za tumačenje veoma indikativnih podataka koje je ovo istraživanje donelo: “Uočljiv je ogroman privid visokog stepena medijske pismenosti u svim kategorijama ispitanika. Ispitanici najčešće žive u uverenju da su sposobni da prepoznaju manipulaciju, propagandu u medijima ili spinovanje, ali, prilikom istraživanja se ispostavilo da retko izlaze iz okvira takozvanih mainstream medija. Takođe, signifikantan je podatak da gotovo nijedna grupa nije baš sasvim sigurna šta su društvene mreže, a naročito koja su pravila privatnosti i bezbednosti za njihovo korišćenje. Rezultati nas upućuju na neophodnost dodatne edukacije o društvenim mrežama”, zaključila je Sanja Stamenković.

Nakon toga je održan razgovor o medijskoj kreativnosti i potencijalima Javnog servisa u Srbiji, Radio-televizije Srbije, uz učešće Miodraga Zupanca, glavnog urednika Kulurno-obrazovnog programa RTS, Bojane Andrić, urednice emisije Trezor, dr Tatjane Ćitić, glavne urednice programa RTS Digital, Gorice Zarić Jovanović, urednice ovog programa, Tamare Vučenović, autorke i urednice emisije Digitalne ikone Drugog programa Radio Beograda i dr Maje Vukadinović, predsednice Programskog odbora projekta Internest. Medijator razgovora bila je Ana Sofrenović, kreativni direktor Internesta. Javni servisi su svugde u svetu nosioci kulturnog razvoja, čuvari kulturnog nasleđa i nacionalnog identiteta. Njihova funkcija je usmerenost ka promovisanju značaja obrazovanja i kulture i u skladu sa tom misijom, javni medijski servis ne bi smeo da podleže tržišnim zahtevima takmičenja u gledanosti i visokim rejtinzima. U vremenu kada piplmetar postaje jedini kriterijum za kreiranje slike i analiza zahteva auditorijuma, postavlja se pitanje gde je mesto kulture, umetnosti i obrazovnog programa u medijima. Cilj javnog servisa nije i ne bi trebalo da bude podržavanje niskih ukusa masovne publike, već kreiranje i promovisanje vrednosti važnih za razvoj jednog društva kao i regrutovanje nove publike za programe u sferi obrazovanja i kulture, što je posebno veliki izazov koji se permanentno menja u skladu sa drugačijim zahtevima vremena i navika mladih, zaključak je ove debate koja je izazvala veliku pažnju i aktivno učešće prisutnih školskih predavača.

Ogromnu pozornost prisutnih i mnoštvo pitanja izazvalo je i predstavljanje mogućnosti obrazovnog i kulturnog povezivanja srednjoškolaca na prostorima Evropske unije. Svoja iskustva sa prisutnima podelila je Dagmara Luković, ataše za kulturu u Ambasadi Poljske u Beogradu, koja je upoznala polaznike Seminara sa modelom obrazovanja u Poljskoj i reformom organizovanja nastave u ovoj zemlji u cilju podsticanja kreativnosti i oslobađanja stvaračkih potencijala mladih.  EUNIC koordinatorka Nina Trifunović i koordinatorka programa u Austrijskom kulturnom forumu Jelena Glišić su dale veoma konkretne podatke o tome kako uz podršku različitih fondova svoje inicijative zaposleni u obrazovanju mogu da realizuju kroz projekte i različite vidove saradnje i razmene učenika i studenata.

Drugi dan Seminara “Tačka oslonca i mesto promene” započeo je razgovorom o značaju psihologije u okviru obrazovnog procesa i o važnim temama iz knjige Psihologija u obrazovanju autora Anite Vulfolk, Malkolma Hjuza i Vivijen Volkap, koja povezuje poslednja dostignuća teorije sa najnovijim međunarodnim istraživanjima i obiljem primera, praktičnom primenom i savetima iskusnih predavača koji su imali prilike da rade u različitim okruženjima. Razgovor su vodili predavači sa Filozofskog fakulteta u Beogradu profesor dr Dragica Pavlović, stručni redaktor prevoda i docent dr Aleksandar Dimitrijević, urednik edicije Imago izdavačke kuće Clio koja je nedavno objavila prvi tom ovog udžbenika. Učestvovala je i debatna grupa mentora koji su uoči Seminara stekli uvid u sadržaj delova ove knjige. Debata je rezultirala zaključkom da je važno pokrenuti razgovore o ovoj temi pojedinačno u školama kako bi se skrenula pažnja na neophodnost primene saznanja iz oblasti psihologije na svim nivoima obrazovnog procesa, ali i saradnje školskih pedagoga i psihologa kako sa učenicima tako i sa njihovim predavačima.

S obzirom na činjanicu da projekat Internest podstiče inicijativu škola i pojedinaca u realizaciji samostalnih istraživačkih projekata i podrazumeva lični angažman učenika, njihovih mentora i rukovodilaca školskih institucija u obezbeđivanju okvira za oslobađanje stvaralačkih ideja, jedna od centralnih tema ovogodišnjeg Seminara je bila i Kako do pokrovitelja projekata. Medijator razgovora bio je Marko Radenković, inicijator i generealni menadžer dizajn inkubatora Nova iskra, koji je podstakao sagovornike da predstave uopšte ideju projektnog razmišljanja i kontekstualizuju je u ravan obezbeđivanja sredstava za realizaciju projekata u obrazovanju i stvaralaštvu mladih. Svoja razmišljanja i iskustva iz različitih pozicija rukovođenja projektima iznele su Mirjana Šakić (Erste banka), Katarina Milanović (Microsoft Srbija) i Jana Zarić (Novinska agencija Beta). Učesnicima Seminara su predstavljeni pojedninačni projekti namenjenim srednjim školama (poput projekata „Centrifuga“ ili „Super ste“ Erste banke), kao i važnost upoznavanja odgovornih ljudi iz škola sa mogućnošću konkurisanja. Mentori su informisani i o tome kakav vid saradnje i inicijativa nosioci projekata i finansijeri najčešće očekuju od svojih partnerskih organizacija. Drastično redukovanje sredstava iz fondova namenjenim finansiranju projekata uslovilo je neophodnost efikasnog pisanja projekata, upravljanja i obezbeđivanja čvrstih partnerskih veza sa različitim nivoima javnog sektora.

Panel posvećen informacionoj pismenosti i organizovanu znanja otvorila je Biljana Stanković sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izlaganjem o komunikacionim i psihološkim aspektima savremenih medija. Savremene tehnologije nude ogromne mogućnosti, ali nismo uvek svesni opasnosti i rizika koji naš odnos prema njima nosi. „Prema najnovijim istraživanjima, mladi vrlo retko koriste savremene tehnologije u edukativne svrhe, a njihova komunikacija na novim platformama je svedena na najkraće forme (SMS, chat, twit…) što znači da retko imaju priliku da oblikuju svoje misli i na sadržajniji, sveobuhvatniji način komuniciraju. Takođe, način korišćenja nekih starih medija se prosto preslikao na nove, ali problem je što se u međuvremenu nisu razvile ni nove vrednosti ni nove kompetencije za njihovo korišćenje“, naglasila je Biljana Stanković podsećajući na promene koje u kognitivnim procesima ima upotreba savremenih tehnologija, uz uticaj obilja informacija kojem su mladi izloženi na njihovu pažnju i koncentraciju u svakodnevnim aktivnostima. Vesna Injac Malbaša iz Narodne biblioteke Srbije je govorila o izdavaštvu i bibliotekarstvu za sledeće generacije, priživši polaznicima Seminara, među kojima je bio veliki broj školskih bibliotekara, interesantan pregled organizovanja savremenih biblioteka. „Iako mnogi govore o nestanku biblioteka u novom informacionom okruženju u kojem živimo, biblioteke se grade više nego ikada. Njihova uloga će svakako biti promenjena, u skladu sa digitalnim izdavaštvom i sa modelima izdavanja elektronskih knjiga. Međutim, prateći informaciono ponašanje budućih istraživača, takozvane Google generacije (rođenih posle 1993. godine), Britanska biblioteka je u nedavnom istraživanju ustanovila da je veliki mit da je to informaciono najpismenija generacija. naime, oni ‘gledaju’ više nego što ‘čitaju’ i ne poseduju kritičke i analitičke veštine za procenu informacija. Istina, nisu samo mladi nestrpljivi u pretraživanju i navigaciji – sve starosne grupe žele da što brže i lakše dođu do željenih informacija. Zato je hitno potrebno uvesti informaciono i medijsko opismenjavanje na svim nivoima školovanja, zaključak je ovog istraživanja. Osim toga, neophodno je da biblioteke idu u korak sa vremenom menjajući samopercepciju od biblioteke kao fizičkog prostora ka biblioteci kao virtuelnom, digitalnom okruženju“, istakla je Vesna Injac zaključujući da je priroda informacija promenjena prelaskom od linearnog, na tekstu zasnovanog okruženja ka globalno umreženo okruženje zasnovano na hiperlinkovima i vebu. Shodno tome, biblioteke će morati da konačno krenu tamo gde se već nalaze njihovi korisnici, dakle u onlajn prostor i da svoje digitalne sadržaje nude na svim vrstama uređaja prilagodivši ih multimedijalnim zahtevima korisnika. O učenju u uslovima postojanja različitih medija i medijske konvergencije govorio je profesor Univerziteta umetnosti dr Aleksandar Luj Todorović podsetivši da, zahvaljujući ekspanzivnom razvoju savremenih tehnologija i mrežnih komunikacija, predavanja koja smo pežorativno zvali ex-catedra mogu biti transformisana i obogaćena do te mere da budu ravna najkvalitetnijim programima otvorenog univerziteta, sa mogućnošću intenzivne interakcije između predavača i učenika ili studenata.

Završnu reč na Seminaru imali su autor projekta i predsednik Udruženja Biblioteka plus Zoran Hamović i predsednica Programskog odbora Internesta dr Maja Vukadinović, koji su podsetili na promenu uloge školskih predavača i bibliotekara u obrazovnom procesu izazvanu transformisanjem savremenog medijskog okruženja, razvojem modernih tehnologija i njihovom upotrebom u procesima kreativnog stvaralaštva. Ovo novo okruženje nudi mogućnost razvoja neformalnog obrazovanja, kao načina dopune institucionalnom obrazovanju kojim se samostalno istražuje i razvijaju sopstvene kompetencije i znanja i razmenjuju iskustva. U tom kontekstu treba posmatrati i budućnost projekta Internest kao jednog od mogućih koncepata omladinskog otvorenog univerziteta.