Ciljevi ovog programa su: medijsko opismenjavanje učenika i nastavnika i sticanje sposobnosti tumačenja i razumevanja medijskih sadržaja, razvijanje kritičke distance u potrošnji medijskih sadržaja kao mehanizma odbrane od medijskih manipulacija i izazova potrošačke kulture, podsticanje kreativnosti učenika i afirmacija individualne inicijative, razvoj informatičke kulture nastavnika, bibliotekara i učenika i osposobljavanje za korišćenje i kreiranje digitalnih izvora informacija i osposobljavanje za timski rad i sticanje osnovnih znanja o projektnom menadžmentu.

Dugoročno gledajući, to bi trebalo da rezultira unapređenjem školskih biblioteka u informacione centre, uvođenjem medijskog obrazovanja u vannastavne aktivnosti u školama i razvijanje institucionalnih struktura koje vode efikasniju brigu o talentovanim učenicima.

Aktivnosti predviđene ovim programom mogu se podeliti na aktivnosti nosioca projekta i aktivnosti školskih projektnih timova. Aktivnosti nosioca projekta su: raspisivanje konkursa za škole koje učestvuju u projektu i izrada uputstva za realizaciju konkursnih zadataka iz oblasti medijske kulture, podrška školskim projektnim timovima u realizaciji konkursnih zadataka, organizacija Festivala kreativnosti[1], evaluacija projekta: pripremanje i sprovođenje ankete među učesnicima i gostima Festivala i obrada prikupljenih podataka, izrada publikacije o Festivalu kreativnosti.

Aktivnosti školskih projektnih timova su: analitički rad na tekstu iz oblasti medijske kulture, kreiranje multimedijalnih priloga kojima se proširuje sadržaj štampanog teksta, prikazivanje kreiranih sadržaja na Web prezentaciji škole i priprema i predstavljanje realizovanog projektnog zadatka na Festivalu kreativnosti.

Kada se prvi put sprovodio u celosti 2009. počeo je u martu i trajao je do jula 2010. godine kada je održan prvi Festival kreativnosti. Projekat je bio izveden u 10 srednjih škola i dve osnovne škole u Subotici, Novom Sadu, Zrenjaninu, Bačkoj Palanci, Šapcu, Loznici, Valjevu, Paraćinu, Nišu i Beogradu.

Ciljna grupa ovog programa su nastavnici, bibliotekari i učenici škola, državne strukture koje se bave obrazovanjem, kulturom i medijima[2], NVO i fondacije koje se zalažu za vrednosti koje projekat afirmiše, privredne organizacije koje su potencijalni donatori projekta.

Informacija o projektu i poziv za podršku upućeni Kancelariji za mlade grada Beograda, Ambasadi Norveške u Beogradu i Fondu za otvoreno društvo.

Strategije na koje se nosioci programa oslanjaju da bi ostvarili zadate ciljeve su:

• Medijsko opismenjavanje učenika i nastavnika
• Razvijanje kritičke distance u potrošnji medijskih sadržaja
• Podsticanje kreativnosti učenika i afirmacija individualne inicijative
• Razvoj informatičke kulture nastavnika, bibliotekara i učenika i osposobljavanje za korišćenje i kreiranje digitalnih izvora informacija.
• Osposobljavanje za timski rad i sticanje osnovnih znanja o projektnom menadžmentu.

Predviđeno je da se ovim programom učenici osposobe da tumače medijske sadržaje i da se prema njima kritički odnose, kao i da ostvare uticaj u sopstvenoj kulturnoj sredini stvarajući nove oblike medijske kulture.

Razvoj projekta prati stručni tim sastavljen od recenzenata projekta, projektnog tima, stručnih saradnika, školskih pedagoga i direktora škola uključenih u projekat kao i predstavnika partnera, donatora i stručnjaka.

Evaluacija rada sprovodi se na godišnjem nivou. Svim učesnicima i gostima Festivala deli se anketa na osnovu koje će projekat biti vrednovan. Rezultati ankete se sistematizuju i objavljuju u biltenu Festivala i poslužiće nosiocima projekta za pripremu narednog konkursa i Festivala kreativnosti.

Infoteka evropske škole se kao program sprovodi u 3 velike faze:

 

1. Raspisivanje konkursa za škole koje učestvuju u projektu i davanje preciznog uputsva za njegovu izradu
2. Rad na projektnim zadacima u školama i pružanje podrške školskim timovima
3. Organizacija Festivala kreativnosti