Zašto je projekat Internest značajan?

Analiza koncepcije programa sa stanovišta psihologije obrazovanja ukazuje na to da su njime obuhvaćene sledeće teme: učenje putem stamostalnog istraživanja, podsticanje kreativne produktivnosti, inicijativa i unutrašnja motivacija, obogaćivanje i proširivanje, mentorstvo, učenje u grupi i rad sa talentovanim učenicima.

1.  Učenje putem samostalnog istraživanja – Svet sve bržih i neizvesnih tehnoloških inovacija nalaže da se uloga učenika u obrazovnom procesu potpuno izmeni: iz pozicije onoga ko usvaja znanja i veštine na tradicionalan način, u ulogu onoga ko ume da planira, organizuje i samostalno upravlja procesom celoživotnog učenja. Učenje putem samostalnog istraživanja čini okosnicu projekta Internest što znači da je on na liniji savremenih obrazovnih trendova i preporuka za efikasno sticanje znanja.
2. Kreativna produktivnost – Kreativna produktivnost predstavlja jednu od ključnih vrednosti savremenih društava, i gotovo uvek se – makar deklarativno – ističe kao jedan od glavnih ciljeva obrazovanja. Definicija kreativnosti kaže da je kreativnost namerno stvaranje novih, originalnih produkata, koji su istovremeno svrsishodni, adaptivni, zadovoljavaju neke funkcionalne ili estetske kriterijume. Projekat Internest je koncipiran tako da se od početka zna šta treba da bude krajnji produkt učenikovog rada, i tako ima sve šanse da zaista pospeši kreativnost, ne kao neku nedokučivu dispoziciju, nego kao čin uobličavanja, stvaranja nečeg novog, na očigled svih.
3. Inicijativa i intrinzička motivacija – Uvažavanje inicijative učenika u procesu učenja i njegove unutrašnje motivacije stavlja učenika u poziciju subjekta (a ne objekta), agensa i nosioca procesa obrazovanja. Aktivnosti koje promoviše Internest predstavljaju priliku da se u školi ponudi nešto što računa upravo na unutrašnju motivaciju i nastoji da je neguje i podrži.
4. Obogaćivanje/Proširivanje – Obogaćivanje i proširivanje predstavljaju oznaku za širok skup obrazovnih intervencija usmerenih na to da se sadržaji obuhvaćeni zvaničnim predmetnim programima kontekstualizuju, povežu sa svakodnevnim iskustvom, sagledaju iz različitih perspektiva i putem različitih medija, prožive i prodube. Internest nudi tip obogaćivanja koji doprinosi unapređivanju iskustva učenja u školi.
5. Mentorstvo  - Uspostavljanje mentorstva kao specifičnog obrazovnog rešenja ima višestruke prednosti. Prvo, mentorski odnos omogućava najviši stepen individualizacije obrazovnog procesa, pruža priliku da intervencije nastavnika budu skrojene spram aktuelnih potreba učenika, da nastavnik deluje u tzv. zoni narednog razvoja i da uvodi učenika u tzv. namensko vežbanje. Dalje, mentorstvo se više od drugih oblika nastave oslanja na učenje po modelu, za koje se ispostavlja da je izuzetno moćan vid sticanja novih veština i oblika ponašanja. Program Infoteka evropske škole predviđa mentorski rad sa učenicima, kao i obuku nastavnika za uspešno mentorstvo.
6. Rad u grupi – Dobro je poznato da aktivnosti u maloj grupi, usmerene na ostvarivanje zajedničkih ciljeva, predstavljaju efikasno sredstvo podsticanja i akademskih i socijalnih postignuća. Osnovni oblik rada u projektu Internest podržava principe grupnog i kooperativnog učenja uvažavajući aktivnu ulogu učenika, dobiti timskog rada, različitost učenika i značaj obogaćivanja konteksta u konstrukciji novih znanja.
7. Rad sa talentovanim učenicima – Projekat je usmeren na rad sa talentovanim učenicima. Savremene koncepcije darovitosti/talenta svoje interesovanje ne upućuju toliko na  učenike koji naprosto imaju visok skor na testu inteligencije, nego na one koji pokazuju radni žar, žudnju za znanjem, kapacitet za posvećen rad. Ovi učenici usmeravaju se ka kreativnoj produktivnosti. Nudi im se obogaćivanje i prilika za rad sa mentorom. Dakle, planiran je upravo onaj oblik rada koji se inače preporučuje za tzv. darovite/talentovane učenike. 

 

Ovakav projekat je od velike važnosti jer je školskim bibliotekama u našoj zemlji potrebna komplementarna aktivnost koja podržava individualnu inicijativu, kao i nova znanja i veštine koje program redovne nastave ne može da usvoji. Školska biblioteka, zahvaljujući tehnološkim promenama koje omogućavaju prikupljanje, uređivanje, arhiviranje, publikovanje i plasman informacija na svim dostupnim medijima, može značajno da unapredi svoju ulogu i način rada.

Sprovođenjem aktivnosti predviđenih ovim projektom bibliotekar postaje infotekar zbog inoviranog sadržaja koje dobija njegov posao. Takođe, na ovaj način svi u školskoj zajednici postaju osposobljeni za život u informatičkom društvu, odnosno društvu znanja.

Unapređenjem školskih biblioteka značajan deo odgovornosti za obrazovanje se dodeljuje pojedincu koji samostalno oblikuje sopstveni proces učenja tokom čitavog života.

Značaj ovog projekta ogleda se u izvrsnosti kao cilju aktivnosti i odgovornoj i celovitoj pripremi za profesionalni poziv i zadovoljstvom ispunjen lični i zajednički život.

Uvođenjem medijskog obrazovanja u školske biblioteke one postaju centar univerzalnog, generacijskog i stručnog sporazumevanja, zajedničko učilište za profesore, đake i stručnjake, vežbaonica različitosti i kutak za isticanje retkosti.

Sagledajući sve do sada navedeno dolazimo do zaključka da Internest stvara školsku infoteku novog doba, centralno mesto za upravljanje informacijama i proizvodnju znanja, portal web portala, jezgro informatičke kulture i inovacija i radni prostor za ličnu inicijativu i preduzetnost. Po završetku ovog projekta školska biblioteka postaje središte istraživanja i putokaz radoznalosti, plodno tle za komunikaciju i kreaciju, rasadnik talenata, izvrsnosti, kreativnosti i ideja.