U XIII beogradskoj gimnaziji svakog dana se dešava neko malo čudo, a glavni akteri su učenici. Deo onoga što se radi u zdanju na Banovom brdu naći ćete na narednim stranicama, a ostalo na sajtu www.trinaestabggim.edu.rs

Priredila: Jelka Jovanović

Svako ko kaže da su srednjoškolci nezainteresovani, u najboljem slučaju bubalice, češće mamina i tatina dečica bez ideje, taj nikada nije bio u XIII beogradskoj gimnaziji. A valjalo bi da se na licu uveri kako tinejdžeri bukvalno i noću “čuče” u biblioteci, trče na probe za sopstvenu predstavu, imaju frankofonu grupu koja gostuje na međunarodnim festivalima, uče fakultativno kineski i to najuspešnije u Srbiji, analiziraju medije, prave filmove, osvajaju nagrade. Tu je i podjednako uspešna biološka sekcija, pa mladi sportisti…

 

Istorijat

Trinaesta je osnovana 1941. godine za vreme okupacije u sklopu osnovne škole Josif Pančić. Posle oslobođenja Beograda škola dobija naziv Druga mešovita gimnazija, a 1953. godine prvi put dobija sadašnji naziv Trinaesta beogradska gimnazija, sa malom stankom tokom tzv. usmerenog obrazovanja kada se zvala “Beogradski bataljon”. Od 1990. ponovo ima prepoznatljivo ime.

Zgrada je podignuta je 1964. na Banovom Brdu, u zaleđu Doma zdravlja.

Uspesi učenika ipak najviše govore: Sportsko školsko društvo “Banovac” i njegovi članovi imaju Oktobarsku nagradu Beograda, Majsku nagrade Srbije, prvu nagradu Atletskog saveza Srbije. Atletičari škole bili su pet puta prvaci Srbije, tri puta prvaci Jugoslavije, a na omladinskoj Olimpijadi u Bukureštu osvojili su 5 zlatnih, 3 srebrne i 4 bronzane medalje, a Boško Radovanović proglašen je za najboljeg atletičara igara.

Foto-amateri 13 puta su bili najbolji u Srbiji i Jugoslaviji, dobili su 11 Oktobarskih i dve Majske nagrade, kao i četiri nagrade “Boris Kidrič” tehnike Jugoslavije. Za svoj rad škole Crveni krst zaslužio je više od 30 nagrada, među kojima je i za najhumaniji podvig godine u Srbiji 1995.

Lista bivših đaka je impresivna.

 

I tako iz generacije u generaciju. Tako su zaslužili i putovanja po svetu, gde stiču, pa onda i sami dočekuju nove prijatelje.

Ali, lako je njima, oni imaju Biblioteku za XXI vek, multimedijalnu, profesorke, bibliotekarku i direktora koji ih podstiču, inspirišu i uvažavaju. Za početak ovog kratkog pregleda šta se sve može kad se hoće, pričamo sa nastavnicom srpskog jezika i književnosti Biljanom Radosavljević. I pitamo najvažnije – kako animira decu da iskažu svoje raskošne talente i mogućnosti.

“Američki stručnjaci su pre pet godina savetovali da se na svakih desetak minuta predavanje prekine šalom, sada je sugestija: učinite bilo šta da bi deci bilo zanimljivo. Možda mi i nismo daleko od Amerikanaca, ali naša škola nije reprezentativna u tom smislu, ovde idu odabrana deca. Lepo vaspitana, negovana i mi nismo reper za rad u školi. Najvažnije je uspostaviti kopču života i materije koja se predaje”, kaže profesorka.

Aleksandra Mišić potvrđuje reči svoje razredne: “Dosadno je bez promena, ako se uzima sve kao dato, gotovo. Treba nas prodrmati”. Profesorka objašnjava na primeru: “Radili smo predstavu Kolubarska bitka po ‘Vremenu smrti’ Dobrice Ćosića. Većina će reći da deca nemaju interesovanja, da ih to ne zanima, ali tokom priprema za uloge momaka na sceni oni su se sami okrenuli istraživanju odnosa među likovima. Time su pokrili i istoriju i književnost, oformili su lokalnu zajednicu ‘kolubaraca’. Zahvaljujući svemu tome izašli smo iz škole, gostovali sa predstavom.”

Tim je čarobna reč. I, naravno, biblioteka, gde se odvija sve i svašta.

PRAVO MESTO: Bibliotekarka u Biblioteci za XXI vek Jelena Babić objašnjava: “Zahvaljujući projektu Internest biblioteka je renovirana, a sa promenom njenog izgleda došla je i ta, rekla bih, duhovna promena. Mada nije toliko dramatična, jer su se ovde i ranije održavale sekcije, radionice, sada je samo sve intenzivnije”.

Biblioteka je opremljena kompjuterima i trista modernih čuda: “Tu se deca uče kako rukuju informacijama, da ih prikupljaju i koriste, bilo da dolaze sa Interneta, iz knjiga, umetnosti. Cilj je naučiti ih da informacije pretvore u znanje. Kompjuteri u tom smislu nisu ništa revolucionarno, a i beskorisni su ako ne znate kako da se ophodite prema tom izvoru informacija, izgradite nešto korisno za budući život”.

A šta rade biolozi?

Biološka sekcija pod upravom profesorke Tatjane Milovanović okuplja učenike prvog i drugog razreda, petica nije obavezna ulaznica. Ove godine su istraživali tehnike uzimanja “otisaka” stoma listova različitih biljaka i poredili ih jednostavnim, a maštovitim tehnikama. Izolovali su sopstvenu DNK uz pomoć soka od ananasa. Za proučavanje osmoze koristili su kokošja jaja i rastvore šećera različitih koncentracija. Započeli su i zanimljiv projekat proučavanja uticaja plave, crvene, zelene i žute svetlosti na intenzitet fotosinteze kod različitih biljaka…

 

Uzgred, biblioteka ima impresivan fond od 17.000 knjiga koje, dabome, nisu sve u jednoj prostoriji.

U okviru Internesta, festivala kreativnosti, učenici Trinaeste osvajaju brojna priznanja za svoje projekte. Ova godine se devetočlani tim uhvatio u koštac sa medijskim monitoringom ni manje ni više nego – grčke krize. I osvojio drugu nagradu, pa će u letnji kamp u Tršiću. Dva puta uzastopce bili su prvaci na Festivalu kreativnosti i osvojili putovanje u Vroclav, pa u Nemačku. Sa poljskom školom je u međuvremenu uspostavljeno prijateljstvo, pa su ove godine najbolji išli u posetu novim drugarima.

“Deca su shvatila da im ovakav način učenja i primene znanja odgovara”, kaže Jelena Babić.

Anja Šaponjić, učenica trećeg razreda, potvrđuje reči mlade bibliotekarke: “Ovde možemo da nađemo sve što nam je potrebno za nastavu, ono što se mora, ali mnogo češće dolazim u biblioteku kad radim projekat. Gugl nije pouzdan, a ovde imam i pomoć bibliotekarke”.

NOĆ U BIBLIOTECI: A kako je u toj biblioteci piše i na sajtu Trinaeste: “Kad se upale gradska svetla, a zvuci postanu prigušeni, tada se i atmosfera u biblioteci menja. Misli postaju glasnije i jedino tada, kaže Hegel, Minervina sova uzleće. Školska biblioteka je i ove godine, 22. majske noći, postala prostor koji je okupio sadašnje i bivše gimnazijalce, njihove profesore i goste u želji da uz prigodan program isprate maturante. Tema ovogodišnje ‘Noći u biblioteci’ bili su istraživači, a osim o njihovim otkrićima, govorilo se o motivaciji, istrajnosti i naporima koje pronalazači ulažu da bi savladali i najveće prepreke.

Za početak istraživačkog putešestvija učenici su, uz pomoć profesorki biologije Danice Đurić i Ane Milosavljević, predstavili Darvinov naučni doprinos i okolnosti koje su mu omogućile da odgonetne tajne postanka ljudske vrste.

Spoznajući sebe, ljudi su istraživali i svet koji ih okružuje, a na nekom od tih namernih ili nenamernih ekspedicija stvoreni su eksplozivi. O njihovom nastanku govorili su članovi hemijske sekcije i njihova profesorka Anita Stojčevski, a potom su izveli eksperimente, pokazujući rezultate eksplodirajućih reakcija…”

Dalje se može pročitati na sajtu

Ćiriličnom, jer se škola trudi da i na ovaj način očuva matično pismo.

 

UPOZNAJ DRUGE DA BI UPOZNAO SEBE: Upoznavanje drugih jedan je od puteva za pronalaženje i otkrivanje sebe, kaže mudrost koja se primenjuje u Trinaestoj. Na put u Vroclav ove godine išlo je devetoro učenika u pratnji profesorki Biljane Radosavljević i Jelene Babić.

Sofija Gudurić je u Vroclav otišla zahvaljujući tome što je već iskusna u razmeni đaka. Baš različitih: “Prošle godine sam primila jednog Japanca, pa su me pozvali na put u Vroclav i srećna sam što sam upoznala nove ljude, drugu kulturu”.

Anja Šaponjić upoređuje dve škole i time provocira profesorku Radosavljević: “U školi u Vroclavu kad analiziraju neko delo to je mnogo interaktivnije, razmena mišljenja. Kod nas uglavnom slušamo šta nam profesori pričaju o delu”.

Odgovor u odbranu profesije, kolega i koleginica stiže odmah. Biljana Radosavljević kaže: “Bili smo na času u Poljskoj gde su radili uvodni deo u barok. Moj osnovni utisak je – razlika u jeziku i, naravno, tehnička opremljenost njihovih škola koja je zaista izuzetna. Mi smo bili u jednoj od najstarijih gimnazija u Vroclavu, spolja je neugledna, ali unutra sjajna, svaka je učionica neki kabinet, imaju običnu tablu, belu tablu, klimu, što je ovde mislena imenica”.

Sve je uredno i čisto zato što su učionice pod ključem tokom odmora: “Časovi su kao i kod nas kad se radi po smernicama, po grupama, svaka grupa dobija istraživačku temu i obrađuje je. Eto, meni se činilo da gledam svoj čas, samo na drugom jeziku.

I nešto što ih bitno razlikuje – grad dotira školu, što bi i ovde bilo od velike pomoći: “Čini mi se da je tamo svest o važnosti škole u političkim krugovima mnogo izraženija nego ovde”.

Emilija Manojlović je prvi put bila u Poljskoj. Sa drugarima se sporazumevaju na engleskom, a sa njihovim roditeljima u poljsko-srpskoj kombinaciji: “Jezici su slični, dobro smo se razumeli, Ali, nisu isti, često su i suprotni. Tako kod njih još znači dosta, pa smo na času hemije tokom eksperimenta imali anegdotu. Pravili smo neke rastvore, profesorka je govorila još, još, naš drug je sipao i sipao, sve dok ga nije uhvatila za ruku. Tad smo shvatili da to znači dosta”.

I takođe učenica drugog razreda Aleksandra Mišić prvi put je bila “u razmeni”: “To je posebno iskustvo koje se ne može steći na drugačiji način”.

 

Pećinski ljudi o grčkoj krizi

Kreativni tim Trinaeste beogradske gimnazije ove godine je osvojio drugu nagradu na festivalu kreativnosti i boravak u letnjem kampu u Tršiću. Prethodne dve su bili prvaci i osvajali nagradna putovanja u Poljsku i Nemačku.

Pod vođstvom Jelene Babić radili su medijski monitornig ni manje ni više nego – grčke krize. Žiri predvođen Nebojšom Bradićem posebno je bio iznenađen prezentacijom analize izveštavanja domaćih i stranih medija – na Festivalu kreativnosti 14. juna u Domu omladine. Naime, svoje istraživanje učenici su prikazali kroz dramatizaciju Platonovog mita o pećini.

Ako ni zbog čega drugoga, ono zbog zadatka koji su sami izabrali i maštovite predstave, zaslužili su da im se pomenu imena – Katarina Kel, Katarina Steljić, Andrijana Stanišić, Jovana Dmitrović, Veljko Popović, Aleksa Martinović, Natalija Cvetković, Natalija Popadić, Anđela Ćalović.

Ipak, pitamo Veljka kako su se odlučili za tako kompleksnu temu? Imali su širi izbor, ali odlučili su se upravo za grčku krizu, jer im se učinila najinteresantnijom za analizu.

“Pratili smo domaće i strane medije, od naših novina Blic, Politiku, Danas, Informer i Kurir, internet portal B92, Drugi dnevnik RTS-a. Pretpostavili smo da ćemo doći do različitih stavova i mišljenja, zbog različite vlasničke strukture naših medija i ideoloških usmerenja, ali posle višemesečne analize zaključili smo da nema većeg mimoilaženja”, kaže Veljko, dodajući da EU nema neku prednost u “borbi” sa Grčkom. Štaviše, mnogo naših medija je na strani Grčke.

Drugo zapažanje je da su naši mediji Grčkoj posvetili znatno manji prostor nego strani: “Tokom perioda koji smo pratili Danas je imao šest priloga, a Gardijan 27 u isto vreme. Kod njih je uočljiv zapadni uticaj i grčku krizu posmatraju kao problem koji se mora rešiti”.

Jovana Dmitrović je bila pećinski “konferansije”, tako ubedljiva na Festivalu da ju je, kažu drugarice i drugari, Bradić pitao da li negde glumi. No, važniji od toga je stav đaka izložen umetničkim sredstvom – u pećini svako ostaje zatvoren u svoj mali svet, prikovan za svoj zid. Ne pomaže ubeđivanje onoga ko je izašao i video svet da je to skučena perspektiva.

“To je moderna verzija pećine, imali smo četiri člana koji su stalno bili unutra. Jedan je izašao, ali nije uspeo da ih uveri u sopstvenu spoznaju da se stvari posmatraju na različite načine, prevedeno na monitoring: da različiti mediji različito pišu.”

Bilo je još “članova” sa različitim ulogama, ali Jovanina sintagma “član pećine” pobudila je pažljivog gledaoca našeg malog intervjua, direktora Trinaeste Bojan Vučkovića, da je pita kako može da se učlani u pećinu.

Kao profesor istorije ima pravo – na nultu karticu.

Prezentacija istraživanja postavljena je na vebsajtu

Novi magazin, br. 217, 25. VI 2015.