Predstavnici nevladine organizacije Bibliotka plus posetili su u petak, 26. aprila tim đaka i profesora gimnazije „Bora Stanković“ u Vranju koji pripremaju rad na temu „Kulturni život u Evropi na prelazu iz 19. u 20. vek” u okviru ovogodišnjeg Festivala kreativnosti. Pored razgovora o projektu Internest, đaci su imali priliku da slušaju predavanje na temu „Medijska pismenost i psihologija medija“ dr Aleksandra Dimitrijevića, docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Zbog trenutne rekonstrukcije zgrade gimanazije, susret je održan u Narodnoj biblioteci „Bora Stanković“ u Vranju, a građevinski radovi otežavaju i realizaciju nastave gimnazije, jer su đaci podeljeni i pohađaju časove u dve škole.

- Zgrada nam je pod skelama i spolja i unutra, ali mi smo, zbog predhodnih pozitivnih iskustava i ove godine s radošću odlučili da učestvujemo na Festivalu kreativnosti. Posebna je zanimljivost da smo se opredelili da ove godine u projektu učesvuju učenice prve godine. Naša ideja je da pratimo njihov razvoj i napredak iz godine u godinu. Mogućnosti koje pruža projekat Internest zaista su velike, ali na osnovu prethodnog iskustva u radu sa učenicima završne godine shvatili smo da oni odmah napuštaju školu i odlaze na studije i nemamo priliku da stvorimo kontitnutet i kreativni dijalog generacija.

Izabrali smo knjigu, koja je veoma zahtevna, ali značajna za razumevanje kulture, političkih odnosa i uticaj tehnoloških inovacija na život u Evropi – istakao je Miroljub Kostić, profesor istorije i mentor projektnog tima gimnazije „Bora Stanković“ .

Zoran Hamović predstavio je dosadašnje domete i elemente daljeg razvoja projekta Internest profesorima i đacima gimnazije „Bora Stanković“. On je istakao da ovim projektom škole dobijaju mogućnost da koncipiraju drugačiji rad sa đacima kroz samostalno istraživanje i interaktivni timski rad, što je  izazovnije i podstiče motivaciju učenika. Fokusi rada moraju biti medijsko opismenjavanje đaka i izgradnja kritičkog pristupa selekciji obilja informacija koje se svakodnevno nude kroz različite kanale medijske komunikacije.

- Projekat dugoročno proizvodi sasvim drugačiju medijsku kulturu. Danas ne živimo u svetu u kome nedostaju mediji i informacije, već dolazimo u ozbiljan problem njihovog svrsishodnog izbora. U obilju informacija veoma je važan onaj ko nam bira i ‘servira’ informacije. Od njegove upućnosti umnogome može zavisiti naša efikasnost u sticanju i koriščenju znanja i veština, donošenju odluka, kvaliteta svakodnevnog života. Ovaj projekat u službi je medijske pismenosti. On podstiče razumevanje medijskog delovanja, ohrabruje medijsku kreativnost, a ukazuje na probleme preobilne medijske potrošnje i zavisnosti – rekao je Hamović.

Dr Aleksandar Dimitrijević istakao je istorijski razvoj pojma individualizma uporedo objašnjavajući njegovu korelaciju sa razvojem tehnologije komunikacije od gutenbergove knjige do interneta.

- Onog trenutka kada računari počinju da se pojavljuju kao nešto što većina ljudi koristi svakog dana oblikovanje našeg psihičkog sveta je vrlo specifično, a promene su dalekosežne. Ranije je idel pameti bio mudri starac, a danas su to računari, odnosno brzina obrade informacija. Brzina je postala glavna odlika svih međuljudskih odnosa. U takvom svetu ključ za opstanak i uspeh jeste upravo umešnost pravljenja izbora i selekcije iz izbora koji se nudi  – objasnio je dr Dimitrijević.

Profesori gimnazije „Bora Stanković“ su izrazili veliko interesovanje za rad na realizaciji projekta, ističući da je to pre svega njihova pedagoška odgovornost, ali i mogućnost za lični razvoj uptavo kroz timski rad profesora i đaka. Susretu autorskog tima projekta Internest i profesora gimnazije prisustvovao je i Zoran Najdić, član gradskog veća Vranja.

- Projekat je sa jedne strane zanimljiv, jer je prilagođen savremenim trendovima i interesovanjima mladih, a sa druge veoma značajan, jer upravo te mlade osposobljava da žive u svetu u kome su gotovo isključivo upućeni na internet kao glavni izvor informacija. Veoma je važno naučiti ih šta da čitaju i kako da čitaju, jer su oni u uzrastu kada formiraju svoju ličnost i stavove. Apsolutno podržavamo projekat i smatramo da je potrebno posvetiti mu još veću pažnju, ne samo škola već i medija i lokalnih predstavnika vlasti – istakao je Najdić.

Predstavnici Biblioteke plus obišli su i radove na rekonstrukciji zgrade gimnazije, u  kojoj se između ostalog, adaptira i posebna prostorija predviđena za Infoteku koja će biti opremljena i projektovana u potpunosti prema uslovima predloženim u arhitektonskim delu projekta Internest, koji je izradio ing arh Filip Zarić.

Zoran Hamović na kraju uočavajući veliki broj fotokopiranih knjiga pred učenicima osvrnuo se i na značaj poštovanja intelektualne svojine i vaspitavanju mladih u skladu s poštovanjem autorskih i reprografskih prava. Istakao je će Biblioteka plus protokolom o saradnji, gimnaziji dati svu moguću podršku u ostvarenju ciljeva projekta, stvaranju i korišćenju elektronske, virtuelne biblioteke i podsticanju kreativnosti kako učenika tako i profesora.